U normalnim situacijama, u skvamoznom epitelu grlića materice ne nalaze se krvni sudovi. Ovaj epitel ishranjuje subepitelijalna mreža kapilara koja dolazi do donjeg sloja epitela. Kada dođe do štetnih uticaja na pomenute krvne sudove, na njima se javljaju promene koje viđamo pod slikom atipične vaskularizacije.Povećava se kapilarna mreža, kapilari su duži, deblji i izvijugani. Ove promene na krvnim sudovima viđaju se često kod benignih stanja, najčešće kod inflamatornih procesa na grliću materice usled hiperemije.Kada su kapilari upadljivo prošireni i izvijugani pa imaju izgled vadičepa, postoji velika sumnja na maligni proces. Upotrebom zelenog filtra za posmatranje krvnih sudova i ove patološke promene mnogo su uočljivije. Delovi vaginalne porcije sa ovakvim sudovnim poremećajima obično su jod-negativni.

Kod normalne vaskularizacije tok i pravac grananja je regularan, sa postepenom redukcijom u kalibru i distancom između kapilarnih anzi koju nazivamo interkapilarnom distancom. Kod normalne vaskularizacije uočavamo ujednačenu distancu. Atipična vaskularizacija odlikuje se iregularnošću u veličini, obliku, toku i aranžiranju kapilara, a interkapilarna distanca je mnogo veća nego ona koju nalazimo u normalnom epitelu. Mreža krvnih sudova je bizarnog izgleda. Pri pregledu se ne meri distanca, nego se iskustvom upoređuje deo atipične vaskularizacije sa delovima normalnog epitela. Teška atipija i bizarnost oblika krvnih sudova ukazuje na mikroinvazivni ili invazivni karcinom.