::ETERNA::

Ordinacija

	Home
	Navigacija
	E-mail

	RANA DIJAGNOSTIKA - USPESNA TERAPIJA
	KONTRACEPCIJA
	POLNE BOLESTI
	LASERSKA HIRURGIJA U GINEKOLOGIJI
	LABORATORIJSKE ANALIZE
	ULTRAZVUK
	SAVETI LEKARA

:: ETERNA :: Bulevar Kralja Aleksandra 250/V/sprat II

"E T E R N A " je pocela sa radom 03.04.1995. godine. Od pocetka je stavljen akcenat na preventivu i rano otkrivanje oboljenja od posebnog medicinskog znacaja, kao sto su maligne i hronicne nezarazne bolesti

Ginekološka ordinacija: tel (+381 11) 2424 461, 064/ 140 39 25

Bolesti dojke:

opsti

Dojka muškarca je rudimentisani organ, relativno neosetljiv na hormonske uticaje. Kod žena dojka je složeno građen organ veoma osetljiv na hormonske uticaje. Zbog prethodno navedenog, dojke žene su vrlo osetljive i sklone patološkim promenama.

Bolesti dojke mogu se podeliti u dve grupe:

netumorske
tumorske bolesti.

anamneza

Netumorske bolesti dojke:

1. Poremećaji razvoja: amastija (manjak dojke), micromastija (male dojke), macromastia (velike dojke), polymastia (prekobrojne dojke), athelia (manjak bradavice), microthelia (sitna uvučena bradavica), polythelia (prekobrojna bradavica).

Samopalpacija dojki:

2. Poremećaji funkcije: galaktoreja (izlučivanje mleka van doba dojenja), secernirajuća dojka, krvareća dojka, mastodinija (bolna dojka), produženo dojenje, preobilna količina mleka, neizdašnost dojki i spontano oticanje mleka).

U životnom periodu između 35. i 45. godine potrebno je da žena jednom mesečno sama pregleda dojke kao i da jednom godišnje uradi pregled dojke kod nadležnog lekara koji može indikovati ultrazvučni ili mamografski pregled. Posle navrsene 45. godine žena jednom mesečno treba sama da pregleda dojku, a jednom godišnje da obavi pregled dojki kod nadležnog lekara uz eventualnu bazičnu mamografiju. Svakako je potrebno posavetovati se sa lekarom koji će možda odrediti drugačiju vrstu pregleda imajući u vidu zdravstveno stanje žene, rizike i posebne potrebe.

Regresivne promene:

3. Regresivne promene: atrofija ("smežurane" dojke) , distrofija (pretvaranje tkiva dojke u mast li stvaranje kalcifikata) i steatonekroza (u izumrlo masno tkivo se implementira kalcijum, pa se manifestuje kao tvrd - nekad bolan čvor u dojci).

Upalne promene:

4. Upalne promene: theilitis (upala bradavice), areolitis (upala areole), intertrigo (ekcem submamalnog sulkusa), mastitis (upala mlečne žlezde, najčešće u prve dve nedelje po porođaju), apsces (lokalizovana gnojna upala), karbunkul (gnojna infekcija kože i potkožnog tkiva dojke sa brojnim gnojnim čepovima) i retko tuberkuloza, sifilis i aktinomikoza.

Displazije:

5. Displazije. Najčešća i najvažnija je fibrocistična bolest dojke. To je najčešća bolest dojke uopšte i najčešći povod javljanju lekaru radi pregleda dojke, a navodi se i kao predisponirajući činilac raka dojke. Radi se o bujanju vezivnog tkiva (fibroza) ili ćelija mlečne žlezde (epitelijalna hiperplazija) ili o stvaranju cističnih formacija ili o kombinacijama navedenih pojava. Reč je o promenama uzrokovanim hormonalnim uticajima (estrogen, progesteron, prolaktin).

Mastodinija:

Mastodinija je hormonski disbalans koji se manifestuje bolom, nadutošću grudi neki dan uoči menstruacije. Čim počne menstruacija dolazi do poboljšanja. Patofiziološki dolazi do izlaska tečnosti iz vaskularne mreže i stvaranje edema. Taj edem izaziva proliferaciju, naročito vezivnog tkiva. Estrogen je dominantan u izazivanju efekata na kapilarima i vaskularnoj mreži. U literaturi se navodi da je ovo disbalans vezan za nedostatak progesterona i nalazi se kod lakog poremećaja menstrualnog ciklusa ili kod anovulacije. Međutim, misli se da je najviše po sredi insuficijencija žutog tela - da je bila ovulacija, ali da žuto telo nema svoj kvalitet da stvara dovoljno progesterona da bi došlo do jednog stabilnog stanja u drugoj fazi ciklusa i da se zato javlja ova patofiziološka ili patohistološka slika. U terapiji se daju gestageni koji veoma dobro deluju. Međutim, ako ova terapija ne daje rezultate, potrebno je uspostaviti jedan dobar hormonski balans i u prvoj polovini ciklusa treba davati hormonska kontraceptivna sredstva koja će imitirati dobar hormonski status, kada će doći do gubitka tegoba.

Opipavanje dojke žena treba da uradi i dok leži na leđima na ravnoj podlozi. Ispod leve lopatice treba namestiti jastuk i podignuti levu ruku iznad glave. Kružnim pokretima desne ruke opipa se cela leva dojka dok se ne pretraži cela njena površina. Postupak se ponavlja na desnoj dojci. Pregled se završava pritiskanjem bradavice između dva prsta (palac i kažiprst) uz posmatranje eventualne pojave iscedka koji nije uobičajen (bistar ili krvav, zamućen odmah prijaviti lekaru).

Aktuelne teme : DOJKA

	Dojka
	Embriologija
	Anatomija
	Histologija
	Fiziologija
	Seksualnost
	Trudnoca
	Laktacija

Aktuelne teme : DOJKA

	Higijena
	Pravilna ishrana
	Pregled dojki
	Samopregled dojki
	Bolesti dojke
	Saveti
	Estetska hirurgija
	Dijagnostika

Koža dojke je tanka i mobilna. Neposredno ispod nje leži masno tkivo, koje može da bude

Fibrocistična bolest

Ova bolest može početi sa mastodinijom bilo da li je ona ispoljena ili ne a kao posledica hormonskog disbalansa koji je prisutan još u prvoj polovini ciklusa, pa se manifestuje sa insuficijencijom žutog tela. Može da se radi i o insuficijenciji nadbubrega i stvaranja kortizola, ili može da bude oslabljena tireoidna funkcija. Dolazi do proliferacije svih tkiva iz ciklusa u ciklus; i duktalnog i alveolarnog epitela, ali je naročito prisutna proliferacija vezivnog tkiva. Tipična fiborcistične bolest manifestuje se prisustvom palpabilnih tvorevina u koje spadaju i režnjevi, manji ili veći. Stvaraju se manje ili veće ciste. Tvorevine mogu da naginju ka čvršćem tkivu (ka fibrozi) ili ka žlezdanom tkivu (ka adenozi). Fibroza može da remeti funkcionisanje u smislu remećenja sekrecije i izlaska sekreta, kao i dati poremećaj cirkulacije. Sama fibrocistična bolest nije opasna, treba je pratiti, posebno u perimenopauzi i postmenopauzi. Ne može se isključiti postojanje izolovanog maligniteta i zato treba fibrocističnu bolest pratiti jer neadekvatna proliferacije duktalnih ćelija može da bude sa ili bez atipije. Kod žena treba izbegavati supstitucionu terapiju kod lečenja psihogenih ili vazomotornih tegoba u menopauzi.

TUMORSKE BOLESTI DOJKE

1. Dobroćudni tumori. Najčešći je fibroadenom (češći je kod mlađih žena). Papilom (resičasto bujanje u mlečnom kanalu) koji je čest uzročnik krvarenja, pa je čak 50% svih krvavih iscedaka iz bradavice uzrokovano ovom promenom. Ostali su prilično retki. To su: lipom, fibrom, hemangiom, neurinom, hondrom. Ciste takođe pripadaju ovoj grupi. Poseban oblik retkog tumora dojke su phyllodes tumori koji mogu biti većeg promera i različite prirode ( od dobroćudne do maligne forme).

2. Karcinom dojke.

Palpabilne mase (tumorske promene) u dojci mogu nastati i kao morfološka manifestacija maligne neoplazme dojke. Mogu poticati od kože, masnog tkiva, vezivnog tkiva i epitelnih struktura dojke.

Karcinom dojke je porekla epitela kanalića i acinusa i infiltriše parenhim dojke. Izaziva različiti stepen proliferacije vezivnog tkiva. Čini znatan procenat karcinoma kod žena (SAD 26%).

Etiologija je i do danas nerazjašnjena, ali se najčešće navode genetski faktori, virusna etiologija, hormonski disbalans i.dr.

Ustanovljeni su sledeći faktori rizika: genetski faktor (redak u Japanu), godine starosti (retko pre 20 godine, a učestalost raste prema menopauzi), dužina reproduktivnog perioda (rana menarha, kasna menopauza), paritet (češći kod nulipara), starost žene u vreme rađanja prvog deteta (posle tridesete godine), gojaznost (pojačana sinteza estrogena), egzogeni estrogeni, oralna kontraceptivna sredstva, atipična hiperplazija u fibrocističnoj bolesti, karcinom kontralateralne dojke i endometrijuma. Najučestaliji histološki tip karcinoma je invazivni ductalni karcinom i zastupljen je sa 52,6%, a u konbinovanom obliku sa drugim tipovima karcinoma u 22%. Zatim prema učestanosti sledi medularni karcinom 6,2%, invazivni lobularni karcinom 4,9% i koloidni 2,4%.