Ovo oboljenje je često hronično, dugo se leči i često recidivira. Do njega dolazi ascendentnom infekcijom iz vagine, često preko rascepa grlića koji su uglavnom posledica porođaja. Svi oblici cervicitisa daju manje-više sličnu kolposkopsku sliku. Vidi se jako povećanje cervikalne sluzi koja može biti više ili manje gnojava, što zavisi od stepena infekcije i uzročnika. Cervicitis može biti nespecifičan i specifičan. Nespecifični je mnogo češći i na njega ćemo obratiti više pažnje. On može biti akutan i hroničan. Kod akutnog cervicitisa, na grliću materice se kolposkopski vidi nekoliko cervikalnih hiperemičnih zona, koje čine prošireni kapilari i imaju tačkast izgled. Ove zone su osetljivije i sa njih se lako ljušti skvamozni epitel pa dolazi do krvarenja. Tuširanjem 3% rastvorom sirćetne kiseline ova karakteristična slika se pomalo gubi, pa je zbog toga veoma važno posmatrati grlić prvo nativno. Schillerova proba je negativna na većoj površini od hiperemične, a njene ivice su neravne.

Hronični cervicits razlikuje se kolposkopski od akutnog uglavnom zbog sledećeg: hiperemija obuhvata i predeo spoljnjeg materičnog ušća i to više na donjoj usni, dok je kod akutnog cela površina grlića hiperemična. Kod hroničnog cervicitisa pritiskom na grlić dolazi do isticanja sluzno-gnojavog sekreta iz cervikalnog kanala.Oblast oko spoljnjeg materičnog ušća je difuzno hiperemična i nejasno ograničena od okolnog epitela. Premazivanjem sirćetnom kiselinom i Lugolovim rastvorom postiže se otprilike isti efekat kao kod akutnog cervicitisa.Kod hroničnog cervicitisa često se može videti i ektopija sa ili bez zone transformacije, mada njih mogu da izazovu i hormonske promene, razni traumatizmi i drugi faktori.