U klimakterijumu smanjenjem sekrecije estrogena otpočinju involutivne promene u dojci. Lobulusi skoro nestaju fibroziranjem. Hijalinizacijom strome lobula, lobus na kraju predstavlja ovoidnu, bezstrukturnu hijalionu masu. Vezivno tkivo iščezava i biva zamenjeno masnim tkivom, koje podleže metaplaziji i uvećava se. Dojka postaje atrofična. Znaci involucije nastaju i na drugim reproduktivnim organima. Nakon menopauze najveći deo estrogena se stvara perifernom konverzijom iz androgenih prekursora poreklom iz nadbubrežne žlezde .Hormoni koji nisu direktno vezani za dojku kao seksualni organ su kortizol, tireoidni hormon i hormon rasta. Svi oni se nalaze u endorkinom miljeu za vreme i posle trudnoće. Oni sinergično deluju kako u proliferacionom tako i u sekretornom delu. Ono što je od posebnog interesa, je da su alveolarne ćelije posebno receptorski zavisne i na njih estrogeni najviše deluju. Neophodna je priprema ostalih hormona, pre svega tireoidnog hormona i hormona rasta da bi se ostvario efekat estrogena, progesterona i prolaktina. Mislilo se da su estrogeni najzaslužniji za sve proliferativne procese u žlezdanom tkivu, međutim, nađeno je da je jača proliferacija u duktalnom tkivu i u velikim i u malim duktusima u drugoj fazi ciklusa kada pored estradiola ima dosta progesterona. Izgleda da progesteron nema dejstvo na alveolarni epitel. Ovo je značajno za menopauzu i davanje progesterona u menopauzi.