Promene
koje viđamo kao leukoplakiju su posledica orožavanja epitela.
Najjednostavnije orožavanje koje se ovde javlja je parakeratoza
(leukoparakeratoza). To je nepotpuno orožavanje. Keratohijalinski sloj
ne postoji, viđaju se mala piknotička jedra. Kada postoji
keratohijalinski sloj ćelija govorimo o keratozi (leukokeratoza). U
keratotično promenjenim ćelijama nestaje glikogen. Kod
leukoplakija u kojima nema znakova atipije, ćelije su jednake,
hiperhromazija nije naročito izražena, nukleoprotoplazmatički
odnos je retko poremećen, a moguće povećanje broja mitoza
ne pokazuje znake atipije. Osim parakeratoze i keratoze, kod
leukoplakije se mogu naći i promene tipa hiperkeratoze
(hiperleukokeratoze). Ovde nalazimo ćelije iz gornjih slojeva bez
jedara, u vidu gustih lamelarnih formacija. Uz navedene keratotične
promene, kod leukoplakije se mogu u brisu videti i ćelije različitog
stepena atipije, pa i maligne ćelije, koje nam i bez prethodno urađene
biopsije govore da je u pitanju maligni proces. Prema podacima iz
literature 8-10% leukoplakija može koegzistirati uz maligni proces
različitog stepena, pa je stoga veoma važno svaku leukoplakiju
ispitati metodom citologije, proširene kolposkopije, a ako je potrebno
i serijskim patohistološkim pregledima.