Uzroci mogu da budu ekstragenitalni ili genitalni. Ekstragenitalni uzroci su endokrinološki, metabolički, psihogeni, imunološki i genetski. Genitalni uzroci ženskog infertiliteta po lokalizaciji mogu biti:vaginalni, cervikalni, uterusni, ovarijalni i tubarni.

Vaginalni faktor je prisutan u oko 5% slučajeva. To mogu biti: mehaničke prepreke, loša tehnika koitusa, zapaljenske promene, kongenitalne malformacije. 

Ovarijalni faktor je prisutan u 20% - 25% infertilnih žena. Ovarijalni faktor se najčešće javlja kod endometrioze,  kod endokrine disfunkcije u okviru čitave osovine hipotalamus - hipofiza - jajnik, kod zapaljenja, PCO, tumori, aberacija seks hromozoma.

Tubarni faktor je najzastupljeniji u 45% - 50% infertilnih žena.

Cervikalni faktor je zastupljen u 20% slučajeva i na prvom mestu su zapaljenja. Jedan od osnovnih razloga zašto se u pristupu infertilnim parovima u tretmanu, dijagnostici i lečenju, polazi od bakteriološke situacije, od vaginalnih i cervikalnih briseva i proverava se prisustvo bilo kakve infekcije (od banalne infekcije, hlamidije, mikoplazme, ureaplazme) je da njihovo izlečenje, sa jedne strane smanjuje jedan od mogućih razloga infertiliteta, a sa druge strane je neophodan uslov za brojne dijagnostičke procedure (HSG, laparoskopija, histeroskopija, itd). Drugi faktori su razni tumori (polipi, miomi) i imunološki faktori.

Uterusni faktor je prisutan u 10% slučajeva. Na prvom mestu su to tumori materice odnosno miomi, adenomioza, polipi,  uterusne sinehije, kongenitalne anomalije. 

Kao etiološki razlog na prvom mestu su infekcije i to najčešće gonokokom i hlamidijom. Hlamidijalna infekcija ne mora davati nikakve kliničke simptome, cervikalni faktor nije toliko značajno promenjen, a najveći problemi nastaju na nivou tuba. Mikoplazma i ureaplazma se takođe povezuju, ali još uvek ne postoje definitivni dokazi da su u tesnoj vezi sa nastajanjem infertiliteta, međutim pravilno i detaljno ispitivanje podrazumeva i njihovu dijagnostiku.

Endometrioza je oboljenje za koje je karakteristično da za sobom povlači infertilitet i da sam infertilitet nije u skladu sa promenama na koje se nailazi. Nekada blagi, početni oblici endometrioze ne dozvoljavaju trudnoću pored svih asistiranih procedura, a isto tako je poznato da se kod pacijentkinja sa veoma odmaklim procesom endometrioze dešava da dođe do trudnoće. Endometrioza je oboljenje koje se isključivo dijagnostikuje operativnim putem ili laparoskopski. Na nju se može posumnjati na osnovu kliničkih simptoma i tegoba na koje se pacijentkinja žali, na osnovu ultrazvučne slike, CA 125 koji može da bude blago povišen, ali definitivna dijagnoza se postavlja operativno.

Radi se uzimanjem uzorka sperme (ejakulata), pa se posle toga odlučuje o potrebi za daljim dijagnostičkim postupcima. 

Spermogram je analiza semena i semene tečnosti koja se radi kod muškarca posle apstinencije od 3 - 5 dana, a da bi se dobio pouzdan rezultat, ne treba da se radi samo jedna analiza, nego bar dve u razmaku od dve nedelje ili duže. U spermogramu se posmatra: količina sperme treba da bude 2 - 5 ml, broj spermatozoida treba da bude veći od 20.000.000 a manji od 250.000.000, pokretljivost spermatozoida treba da bude veća od 50% (manji broj se označava kao astenospermija), po morfologiji spermatozoida treba da bude više od 50% normalne građe. Radi li se o nižem procentu, onda se govori o teratospermiji. Taj momenat dovodi do velikih dilema i problema u kliničkoj praksi i da bi se to izbeglo, prihvaćena je klasifikacija na normalne forme i abnormalne forme, koje su podeljene u 10 osnovnih kategorija onih najvažnijih i najkrupnijih kao što su: dupla glava, zašiljena velika ili mala glava, više repova. 

Prihvaćeno je da sperma infertilnih muškaraca sadrži veći procenat abnormalnih formi, a normalan spermogram zahteva i podrazumeva prisustvo bar 50% normalnih spermatozoida. Morfološki zreo spermatozoid mora da pokazuje normalnu građu, a to je glava, vrat, rep sa odgovarajućim morfološkim karakteristikama. Boja sperme treba da bude bela, siva do žućkaste, mirisa kestenovog cveta sa prisustvom koagulacije i likvefakcije u okviru 5 - 40 minuta.

Kod žene je dijagnostika mnogo opširnija. Neophodno je isključiti ovarijalni faktor (ovularnu i lutealnu funkciju) na osnovu hormonskih analiza, endometrijalne biopsije i folikulometrije. Izuzetno je važno ispitivanje prohodnosti i kvaliteta uterusa i tuba. Zatim se ispituje cervikalni faktor bakteriološkim i  postkoitalnim testom. Ovarijalni faktor. Prvo treba ispitati ovulaciju i lutealnu fazu (pravilnu funkciju žutog tela). Serumski nivo progesterona, gde vrednosti veće od 10 nmola/L potvrđuju da se ovulacija dešava. Endometrijalnom biopsijom utvrđujemo prisustvo sekretorne histološke slike u drugoj fazi ciklusa.

Uterusni faktor se ispituje ultrazvučno. Dobijaju se informacije, o veličini, građi, položaju materice, prisustvu tumora, njihovoj veličini, lokalizaciji itd.

Scintigrafija je metoda gde se obeleženi radiomarkeri prate i na osnovu toga se zaključuje o prolaznosti jajovoda. Ovo nije pasivan prolaz radiomarkera već se on može pratiti prilikom prolaska kroz jajovod i na taj način se može steći uvid o funkciji jajovoda. Prolaznost je samo jedan od momenata za nastanak trudnoće, ali tuba ima i određenu ulogu u nastanku trudnoće u smislu kvaliteta sluzokože, motiliteta, njene treplje treba da funkcionišu, pH sredina treba da bude u redu, ne treba da bude zapaljenskog infiltrata itd. Praćenjem markera se mogu videti talasasti pokreti tube, brzina prolaska kroz jajovode, prepreke itd.

HSG daje uvid u stanje jajovoda u njihovu prolaznost, položaj, fiksiranost, širenje kontrasta, zapušenost abdominalnih ostiuma itd.  

Laparoskopija se može raditi i u smislu totalne evaluacije. Ona je ne samo dijagnostička već i terapijska metoda različitih patoloških stanja (ciste, endometrioza, miomi, adhezije). Laparoskopija je metoda izbora za dijagnostikovanje endometrioze i peritonealnog faktora. Samo se indirektno može naslutiti da postoji peritonelani faktor na osnovu HSG karakteristika u razlivanju kontrasta u trbušnoj duplji kada nema karakteristični izgled dima od cigarete nego zadržavanje kontrasta na odredjenim mestima sa fiksiranim tubama. Kod laparoskopije se može ući i u samu tubu i direktno posmatrati njena unutrašnjost. Kod infertilnih pacijentkinja gde je urađen HSG i laparoskopija, nađeno je u 20 % i više intralumenarnih promena sluzokože tube sa znakovima upale, zapaljenskim infiltratima, poremećenim trepljastim epitelom, prisutnim intralumenarnim athezijama, što su novi momenti koji pomažu da neke pacijentkinje bez obzira na prisutnu prolaznost jajovoda, budu uključene u program vantelesne oplodnje (IVF). 

Postkoitalni test ukazuje na neslaganje između partnera jer se zasniva na interakciji izmedju sperme i cervikalne sluzi. Izvodi se 1 - 3 dana pre ovulacije, što se odredjuje folikulometrijom, a 2 - 12 časova posle odnosa. Pozitivan test podrazumeva da cervikalna sluz pokazuje adekvatne karakteristike za ovulatorni period, da je prisutan fenomen papratizacije, da ima rastegljivost veću od    5 cm i da u njemu postoji najmanje 5 progresivno pokretnih spermatozoida u jednom vidnom polju. Prvo mora da se apsolutno bakteriološki obradi i vaginalna i cervikalna sredina i da se izleče sve prisutne infekcije pre nego što se krene dalje sa bilo kakvim ispitivanjem ili tretmanom.

Test sperma - sluz

Drugi test koji se koristi je kontakt sperma - sluz, gde spermatozoidi treba da pokažu progresivno kretanje i treba da prođu 2 cm u sluzi za 1 sat. I jedan i drugi test govore o postojanju izvesne problematike, nepovoljne cervikalne sredine i eventualno imunoloških problema, pa je to indikacija za traženje antispermatozoidnih antitela