Porođaj
je
pravovremen kada se trudnoća završi između 37. i uključivo
40. nedelje svog trajanja. Uz to poznajemo još i rani porođaj
kad se trudnoća završi između 17. i uključivo 28.
nedelje. Prekid trudnoće u tom razdoblju neki nazivaju i kasnim
pobačajem. Plod koji se rodi u to vreme još nije sposoban za
samostalni život. Pred sam porođaj pojavljuju se tzv. "porođajni
znaci" po kojima trudnica može da zaključi da se bliži
vreme porođaja. Trbuh se poslednjih dana trudnoće spusti,
dete se smiri tako da se njegovo gibanje jedva oseća. Neke
trudnice postanu nemirne i brižne. Više puta se pojave grčevi u
trbuhu i krstima, koji se neujednačeno ponavljaju. Ove bolove
nazivamo trudničkim trudovima; oni mogu preći u porođajne
trudove. Neposredno pre porođaja počne da ističe iz
vagine krv pomešana sa sluzi. Ovo sluzavo krvarenje je prvi znak da
je počeo porođaj. On počinje ujednačenim porođajnim
trudovima. To su grčevi glatkih mišića materice koji se
ponavljaju u određenim vremenskim razmacima. Mišići
materice počinju se grčiti kad posteljica prestane izlučivati
hormone koji čuvaju trudnoću sprečavajući trudove.
Pojavljuju se tvari koje pospešuju porođaj.
Estrogen povećava nadražljivost i sposobnost grčenja materičnog
mišića; u krvi se pojavi i hormon oksitocin, koji luči
hipofiza. Započeti porođaj
pospešuje i degeneracija posteljice. Neki njeni krvni sudovi se začepe,
pa snabdevanje ploda kiseonikom postane nedovoljno. Porođaj je
dakle radnja koja počinje trudovima kojima pomaže još i trbušni
pritisak. Zadatak trudova je da otvore matericu, istisnu dete i druge
delove ploda i spreče krvarenje i infekcije. Bez trudova porođaj
ne može spontano da teče. U početku su neujednačeni i
slabi, kasnije su sve češći i jači. Oni su nezavisni
od volje trudnice, traju pola do 1,5 minut, između njih su duži
ili kraći odmori. Trudovi su bolni. Ponekad porođaj ne
napreduje jer su trudovi preslabi, ali mogu biti i prejaki. Trbušni
pritisak je porođajna snaga koja pomaže trudovima pri
istiskivanju ploda. On zavisi od volje trudnice, iako se ona u času
rađanja i nehotice napinje. Porođaj se ne može spontano
završiti bez trudova, ali može bez trbušnog
pritiska. Normalni porođaj traje kod prvorotki otprilike 8-14
sati, kod višerotki 4-8 sati. Stručnim vođenjem možemo
porođaj znatno skratiti i olakšati. Trajanje porođaja
zavisi i
od starosti porodilje, od jačine trudova i trbušnog pritiska, od
oblika karlice i od veličine i položaja ploda. Ako porođaj
traje više od 18 sati i ne pokazuje da će se skoro završiti,
treba videti šta ga sprečava. Smetnju treba otkloniti i porođaj
privesti kraju jednim od porodničkih zahvata. Porođaj delimo
u tri porođajna doba. Prvo i najduže je doba otvaranja koje
traje od početka redovnih trudova do momenta kad se ušće
materice potpuno otvori. Tada obično pukne plodni ovoj i iscuri
nešto plodne vode. Kod prvorotki traje prvo porođajno doba duže
nego kod mnogorotki. Neke žene postanu nestrpljive i počinju
pritiskati u želji da skrate porođaj. No pritiskivanje
(napinjanje) u prvom porođajnom dobu je ne samo bez smisla nego i
štetno. Ušće materice još nije otvoreno, pa se porodilja bez
potrebe zamara. U prvoj polovini prvog porođajnog doba porodilja
treba da mirno i polako diše, a u odmoru između trudova neka se
što više opusti. U drugoj polovini prvog porođajnog vremena
neka porodilja između trudova diše brže i površno. Tako dobija
dosta kiseonika, a
dijafragma ne pritiska matericu. Između trudova porodilja
treba da se odmara kako bi smogla snage za idući trud. Drugo
porođajno
doba traje od časa kada se ušće materice potpuno otvori, pa
do rođenja deteta. Zovemo ga doba istiskivanja. Trudovi su sada
dugi i jaki, a intervali među njima sve kraći. Dete počne
da se pomiče kroz karlicu i kada stigne do njenog dna, porodilja
ima osećaj da je tera na stolicu. Trudovima se priključuje i
trbušni pritisak. Važno je da porodilja ume pravilno pritiskati. Kad
nastupi trud, treba duboko da udahne na usta, zadrži vazduh u plućima,
nasloni podbradak na grudi i snažno pritisne. Posle 20 sekundi
izdahne vazduh, ponovo duboko udahne i ponovo pritisne. U intervalu
između trudova porodilja treba mirno da leži, opusti sve mišiće
i odmara se. Kad počne glavica
da se pomalja u spoljnim genitalijama, često je potrebno
prerezati međicu. Za glavicom porađaju se i ostali delovi
detetova tela. Novorođenče se rodi modrikasto, ali čim
zaplače i udahne, njegova koža postane ružičasta. Kada
prestane da kuca pupčana vrpca, primalja je podveže i preseče.
Doba istiskivanja traje kod prvorotki 1-2 sata, kod mnogorotki pola
sata, ili još manje. Treće porođajno doba traje od rođenja
deteta pa do izbacivanja posteljice. To je doba posteljice.
Trudovi su sada retki i bezbolni. Prvi trud se obično pojavi
otprilike 10 minuta posle rođenja deteta. Obično treba samo
nekoliko trudova da se posteljica odljušti od podloge. Posteljica se
izluči zajedno s plodnim ovojima. S izbacivanjem posteljice porođaj
je završen. Neki smatraju da je porođaj završen tek posle tri
sata posle izbacivanja posteljice i ovo vreme nazivaju četvrtim
porođajnim dobom. U tom vremenu mogu se pojaviti krvarenja, pa
treba porodilju nadzirati.
|
|
Ginekološki
pregled
Oko
trideset sedme nedelje trudnoće, akušer obično obavlja unutrašnji
ginekološki pregled. To se čini kako bi se procenila veličina
karlice i proverilo ima li dovoljno prostora da se fetus rodi. U
mnogim slučajevima uzrok prevremenog porođaja nije poznat.
Činioci koji mogu doprineti prevremenosti uključuje
preeklampsiju, blizance i preporođajno krvarenje. Ukoliko dođe
do trudova, obično je uputno ženu zadržati u postelji bar do
trideset četvrte nedelje trudnoće, kada se mogu izazvati
trudovi. Glavni problem u prevremenom porođaju jeste to što daje
nezrelu bebu kojoj se mora obezbediti specijalizovana nega.
|
|
|
Kraj
trudnoće
Pred
kraj trudnoće dolazi do postepenog propadanja posteljice. Međutim,
čak i u četrdeset drugoj nedelji posteljica može biti
sposobna da zreo fetus snabdeva svom hranom koja mu je potrebna. Pošto
postoji verovatnoća da može nastupiti smrt fetusa, akušer će
izazvati trudove ukoliko se smatra da je žena prenela duže od nedelju
dana i ako su povoljne okolnosti za indukciju trudova. Neke infekcije su
opasne tokom trudnoće. Rubeola je teška infekcija za ženu tokom
rane trudnoće. Veoma povećava mogućnost urođenih
anomalija fetusa. Infekcija jednim tipom virusa herpesa može biti
smrtonosna za fetus. Svaku infekciju traba prijaviti akušeru. Tokom
poslednje dve-tri nedelje žena može primetiti povremene nepravilne,
ali snažne kontrakcije materice. Trbuh otvrdne, ali se ne oseća
nikakva nelagodnost. Kada se pogrešno pretpostavi da te pojave označavaju
početak porođaja, imamo posla s lažnim trudovima.
|
Porođaj
počinje kad se svakih dvadeset-trideset minuta javljaju
pravilne, snažne kontrakcije, propraćene tupim bolom u
donjem delu trbuha i leđa. Ponekad dođe do pojave krvi
i sluzi iz vagine, kad se čep sluzi, koji tokom trudnoće
zatvara grlić materice, rasprsne i grlić počne da
se otvara. Prskanje opni (vodenjaka) propraćeno izlivom
bistre tečnosti iz vagine, može ponekad biti prvi znak
porođaja. Kada se kontrakcije javljaju svakih deset do
petnaest minuta, ili kad prsne vodenjak, pacijentkinja treba da
ode u bolnicu, treba da ponese ranije pripremljen kofer s
opremom za dete, kućnom haljinom, spavaćicom,
dojiljskim prslučetom i toaletnim priborom. |
|
|
|
Faze
porodjaja
Porođaj
je podeljen na 4 faze. Prva faza, uz sve češće pravilne
kontrakcije, nastavlja se dok se grlić materice potpuno ne otvori
(dilatira). Druga faza obuhvata prolazak deteta kroz karlicu pa sve dok
se ne rodi. Treću fazu čini izbacivanje posteljice i opni iz
materice. Trajanje prve faze porođaja se veoma razlikuje od osobe
do osobe, ali obično iznosi između pet i deset sati. Ova faza
je kraća kod žena koje su već rađale. Kontrakcije se
isprva mogu javljati tek svakih dvadeset do trideset minuta, a svaka
traje deset do petnaest sekundi. Kako kontrakcije postaju češće
i dugotrajnije, grlić materice se sve više širi.
|
|
|
Faze
porodjaja
Metode
disanja, naučene na tečaju za trudnice, vrlo su korisne tokom
kontrakcija. Tokom ove prve faze porođaja obično prskaju opne.
Na kraju se i kontrakcije javljaju svaka dva-tri minuta i žena oseća
poriv da izbaci plod. Ovaj osećaj može biti propraćen tupim,
dubokim bolom u leđima. To je početak druge faze porođaja
– faze teškog telesnog napora, s kontrakcijama koje se javljaju
svakih minut-dva, a svaka traje najmanje trideset sekundi. Druga faza
retko traje duže od dva sata, a često se završi za manje od sata.
Pre no što počne, akušer obično obavi brižljiv, sterilan
ginekološki pregled kako bi se uverio je li se grlić materice
potpuno raširio
i da bi procenio položaj glave fetusa.
|
|
Faze
porodjaja
Tokom
druge faze porođaja glava fetusa se potiskuje dublje u karlicu. Kad
dopre do dna karlice, potiljak se okrene ka prednjoj strani karlice.
Podbradak fetusa je pritisnut na grudi. Kako fetus iz ovog zgurenog položaja
ispravlja glavu, majčina stidnica se širi i rasteže. Glava se
pomalja u trenutku kad je stidnica rastegnuta oko najvećeg obima
glave fetusa. Tokom ove faze majka može pomoći dubokim udisanjem
pre svake kontrakcije, trudeći se da silom izbaci dete kroz
karlicu, time što ga tokom kontrakcije potiskuje nadole. Najugodnije je
ako kolena može da drži savijena, a glavu i razmena uzdignute. Ova vežba
i položaj uče se na tečajevima za trudnice. Kad se glava
fetusa pomoli, akušer može odlučiti da proseče kožu u
zadnjem delu stidnice (epiziotomija) kako bi se glava fetusa mogla lakše
istisnuti i da bi se obezbedilo da se vagina ne pocepa.
|
|
|
Faze
porodjaja
Pažljivo
načinjen rez lakše je ušiti nego iskrzano pocepano tkivo. Kad
glava najzad prođe,
porođaj se ubrzo završava. Neposredno nakon rođenja, iz usta
novorođenčeta treba isisati sluz, da se disanje može lako
obavljati, i očistiti mu oči. Pupčana vrpca se stegne, veže
i preseče, a odojče se uvije u peškirr. Često se odojče
posle toga da majci – da uživa u prvim trenucima s detetom. Treća
faza porođaja se obično okonča u roku od trideset minuta.
Kontrakcije materice se potpomažu injekcijom ergometrina, koji se majci
daje u trenutku kad se dete rađa. Dok akušer blagim manevrisanjem
izbacuje posteljicu iz materice, dolazi do blagog vaginalnog krvarenja.
Sve što se od majke zahteva u ovoj fazi jeste konačno, blago
potiskivanje. Dok čeka izbacivanje posteljice, akušer može dati
lokalnu anesteziju, izvršiti epiziotomiju i popraviti sva manja oštećenja
vagine do kojih je došlo tokom rađanja deteta.
|
|
Tok
porodjaja
Tokom
prve faze porođaja, koja može trajati nekoliko sati, suprug može
da prati suprugu dok šeta tamo-amo u svojoj sobi ili bolničkom
hodniku. Tokom kontrakcija može rukama blago pritiskati ženina leđa
i podsećati je da pravilno diše. U drugoj fazi, u sali za porođaje,
može supruzi pružiti ohrabrenje. Takođe može pomagati u pridržavanju
njenog vrata i nogu dok pokušava da istisne fetus. Za vreme porođaja
se, na zahtev, mogu davati lekovi protiv bolova. Udisanje naročitog
gasa ili epiduralni anestetik prouzrokuju samo ovlašnu nelagodnost i ženi
dozvoljavaju da ostane svesna tokom porođaja.
|
|
|
Tok
porodjaja
Za davanje epiduralne
inekcije neophodan je kvalifikovani anestetičar. Dva-tri dana
nakon porođaja mogu se javiti veoma teške glavobolje. Katkad je
tokom porođaja neophodna opšta anestezija. Ponekad akušer
pre no što počnu trudovi zaključi da bi normalan porođaj
bio suviše rizičan. To se može dogoditi u slučaju placente
previje, nenormalnosti karlice ili, ponekad, kad je žena ranije rodila
carskim rezom. U takvim slučajevima akušer obavlja operaciju
carskog reza neposredno pre trenutka kada dete treba da se rodi. Katkad
se tegobe javljaju pošto je porođaj već počeo; to može
biti opasnost po fetus i produženi porođaj. Kako bi izašao na
kraj s ovim problemima, akušer obavlja carski rez, ako je porođaj
još u prvoj fazi, ili potpomaže porođaj brižljivo zahvatajući
detinju glavu akušerskim kleštima.
|
Na taj način, dete se blago,
čvrsto i ravnomerno izvlači napolje. Nepovoljno prednjačenje
iziskuje premeštanje detinje glave unutarnjim manipulisanjem. To se može
obaviti rukom ili, češće, naročitim kleštima. Postoji
mala opasnost da fetus bude oštećen ili nagnječen usled
pritiska akušerskih klešta. Opasnosti oštećenja fetusa treba
proceniti prema riziku da se ne primene dodatne metode kako bi se
potpomogao težak porođaj. Koliko vremena porodilja treba da ostane
u bolnici zavisi od akušerovog saveta, zavisno od toga da li su majka i
dete u dovoljno dobrom stanju da idu kući. Ako je trudnoća
bila normalna, a majka i dete su zdravi i laktacija uspostavljena, do
otpuštanja iz bolnice često dolazi u roku od četrdeset osam
sati nakon porođaja. Uobičajeno je da se porodilja posle
porođaja odmara dvadeset četiri sata. Majka može pomoći
da vrati svoju normalnu liniju vežbama za jačanje mišića
karlice, trbuha i leđa. U početku vežbe ne bi smele da budu
suviše naporne. Ligamenti zglobova su još mekani i preterano vežbanje
bi moglo prouzrokovati istezanje zglobova. Ponekad je potrebno da se
porođaj izazove veštačkim putem. Porođaj se izaziva ako
su u opasnosti zdravlje ili život majke ili fetusa. Može se preporučiti
iz različitih razloga: zbog pre-eklampsije, trudnoće koja je
trajala nedelju ili deset dana duže od očekivanog datuma porođaja;
zbog placente previje, kada posteljica prepreči porođajni put;
zbog tegoba kod majke, kakva je šećerna bolest, ili zbog rezusne
nepodudarnosti krvi koja može dovesti do hemolitične bolesti
novorođenčeta. Porođaj se obično izaziva veštačkim
probijanjem opni što okružuju fetus (amniotomija). Može se
intravenski dati oksitocin da pripomogne kontrakcije materice. Ponekad
porođaj izazivaju samo lekovi, dati oralno ili injekcijom. Ovaj
postupak se brižljivo nadzire, a izazvani porođaj treba da sledi
obrazac normalnog. Tokom rane trudnoće moraju se izbegavati svi
lekovi, uključujući i aspirin, ukoliko ih ne prepiše lekar.
Ovo prvenstveno zato da bi se smanjila mogućnost urođenih
deformacija fetusa. Takođe postoje dokazi da narkotici kao što je
marihuana, heroin i kokain, mogu prouzrokovati tegobe kod odojčadi
ubrzo po rođenju. Narkotička zavisnost se mora prekinuti pre
no što dođe do porođaja. Veća je verovatnoća da
će majke koje puše imati prevremeni porođaj. Takođe
postoji sklonost da se njihova deca rađaju manja od proseka, što
veoma povećava mogućnost da odojče umre. Neki lekovi mogu
nepovoljno delovati na majku. Na primer, mnogi lekovi koji se često
upotrebljavju pojačavaju simptome gorušice tokom poznih meseci
trudnoće i treba ih izbegavati.
|
|