|
Sa „Bezbožnikom“ Dragan Jovanović hoće da pokaže da se na marginalizovanom južnjačkom, suvoplaninskom jeziku može napisati ozbiljan filozofski roman o narastajućem evropskom neonihilizmu. „Bezbožnik“ je, naravno, upakovan u seljački jezik, a glavni junak Pejča iz Mokre je jurodivi sedamdesetogodišnjak koji se ženi sa maloletnom Cigančicom čime krši seoske tabue. Na sve to, Pejči se za Bogojavljenje javlja Gospod i obaveštava ga da će ponovo da pusti Potop, a njega,Pejču, je izabrao „da pretekne pošto je od Nojevu semku“. Gospod mu, takođe, naređuje da ide na Suvu planinu i da tamo počne da gradi Nojevu lađu. Pejča se dvoumi, ali prihvata ponudu Gospoda jer on i nema nekog velikog izbora; u selu je, na neki način, ekskomuniciran, a dolazi u sukob i „sa Redžu iz Nišku banju, šefa na nišku mafiju“ jer mu je preuzeo nevestu, „njegovo Verče Faraonče“. Ali, Pejča, ubrzo, dolazi u sukob sa Gospodom. Ne samo zato što u u gradnji Nojeve lađe pomažu suvoplaninski divovi, „ od boga odmetnuti sinovi“, već i zato što Gospod, naime, ne zna zašto Nojeva lađa liči na mrtvački sanduk i, najzad, zašto Lađa nema – krmu!? Gospod, u jednom trenutku, priznaje da ne zna zašto Lađa nema krmu zato što On i nije pravio plan za Nojevu lađu, već, Gladvni Inženjer koji je, u nebeskoj hijerarhiji, iznad Gospoda. Tu Pejča shvata da je Gospod „samo nadzornik na Zemlji“. To saznanje Pejči pada teško i postaje zakleti ateista koji, naravno, zbog toga biva žestoko kažnjen...
|