"GLUPI TORNIK"

Apstrakt - Pogledaj video - Poruči

• „Glupi tornik“

  „Glupi tornik“(1999) prvi je od tri romana koja je Dragan Jovanović napisao na „srpskom jidišu“ kako on, od milošte, zove jezik njegovog zavičajnog belopalanačkog kraja. „Glupi tornik“ je, ustvari, glupavi utorak u kome, po narodnom verovanju, ne bi trebalo započinjati nikakav važan posao već gledati da se taj dan, što pre, privede kraju,po mogućstvu, bez većih gluposti. E, sad, baš na taj dan, u utorak, glavni junak romana Dragan Ujevac, inače, penzioner krenuo je, u organizaciji lokalilnih socijalista, iz Bele Palanke na kontramiting u Beograd da pruži podršku Miloševićevom režimu koji se, prvi put, ozbiljno zaljuljao. U „Glupom torniku“ se, još jednom, vidi taj, za Jovanovića, bolan sudar njegovog tužnog siromašnog juga i beogradske prestonice koja ne može da sakrije svoj „severnjački“ prezir prema južnjacima koji štede i na padežima.         „Glupi tornik“,  inače, otslikava sve bolesniju, šizofrenu dijagnozu srpskog društva. Glavnom junaku romana, uz sve nedaće, umire i žena, i on, od duševnog bola, završi i u Toponici, niškoj ludnici. U ludnici je, pak, otslikano ukupno šizofreno stanje Srbije. Tamo u ludačkim košuljama šetaju sve sami Miloševići, Šešelji, Draškovići, Đinđići, ali i Ibrahim Rugova i ostalo društvance sa Kosova.Ludnicom upravlja izvesni Babojebić kao u nekoj Orvelovoj farmi...         Junak romana Ujevac, ipak, se izbavi iz ludnice i beži kod sina u Nemačku gde ovaj „rita fuzbal u Bundes ligu“...