|
U „Pismima Aristotelu“ Jovanovićeva opsesivna tema o „indijskom Isusu“ dobija kopernikanski obrt. Čitaocu se, odjednom, otkriva da iza „indijskog Isusa“ stoji – Aleksandar Makedonski, lično!? Glavni krivac za jedan od najvećih istorijskih falsifikata Starog sveta je, po svoj prilici, Plutarh i ostali cenzori spaljene Aleksandrijske biblioteke, ali i cenzori Nikejkog sabora. „Pisma Aristotelu“ u kojima Aleksandar iz Indije piše svom učitelju stavljaju jasno do znanja čitaocu da je on „Isa iz Kašmira“ koji je razočaran u makedonske generale što nisu hteli da ga prate do Kine, bacio svoj mač u Gang i sa „indijskim gimnosofistima“ otiša u pećine Kašmira dočekavši tamo duboku starost. Pri kraju ovog epistolarnog romana iz „Pisama Aristotelu“ može se naslutiti da je Isus mogao, eventualno da bude njegov sin koji će se vratiti iz Indije u Makedoniju, a narod će ga prozvati PseudoAleksandrom koji će, od Dunava do Soluna vući za sobom – drvenog trojanskog konja!? „Pisma Aristotelu“ u podtekstu sadrže i prepisku dva Švajcarca koji su mnogo voleli Srbi. Reč o Karlu Špiteleru i Arčibaldu Rajsu koji ne komentarišu samo Aleksandrova pisma Aristotelu, već, i događaje u Srbiji i Evropi u vreme Prvog svetskog rata... |