|
„Rastoklija“ je drugi Jovanovićev roman na „srpskom jidišu“. To je priča o kaluđeru koji je rođen u – manastiru. Mati mu je igumanija jednog manastira na Suvoj planini, a on, Rastoklija, je jedini kaluđer u suvoplaninskom manastiru Veta. Zaplet počinje kada Rastoklija doznaje da je njegov otac, niko drugi, nego li Evgenij Prepobraženski, najmlađi član i miljenik Lenjinovog komiteta. Posle Lenjinove smrti, on beđi od Staljina, čak, u Srbiju i zamonaši se, začevši Rastokliju sa prelepom igumanijom. Evgenije Preobraženski, alijas, monah Dimitrije se, iz srpskog manastira dopisuje sa Kazimirom Maljevičem, znamenitim ruskim slikarem. Dopisuju se sa na temu; da li je Lenjin, ustvari, Isus koji je po drugi put došao na Zemlju? Tu očevu prepisku, Rastoklija treba da preda Srpskoj akademiji nauka u Beogradu, i, on, prvi put, kreće na put vozom, pa još u prestonicu. U Beogradu, u Knez Mihajlovoj, ispred Akademijine knjižare sreće Rebeku, unuku poslednjeg dorćolskog rabina koji ume da pravi goleme, slepo poslušne ljude od blata. Stari rabin je protiv ljubavne veze unuke Rebeke sa pravoslavnim kaluđerom. Ali, Rebeka beži sa Rastoklijom u vetanski manastir, i, tamo se, čak, i ona zamonaši. To, naravno, Rastokliji od dorćolskog rabina neće biti oprošteno... |