U belopalanačkom selu Mokra na Suvoj planini, u mestu zvanom Vidovo, otkriven je kip staroslovenskog boga Vida.

Inicijator postavljanja kipa boga Vida na ovom mestu je Dragan Jovanović, koji je poreklom iz ovog sela.

- Ne smemo da se odričemo na?ih starih bogova, čiji je vrhovni bog Vid. To su na?i duhovni koreni i tu je temelj na?eg srpskog identiteta. Bog Vid nas vraća u prethri?ćansko vreme i hoće da nam ka?e da smo postojali pre hri?ćanstva i Isusa, da smo danas, po starom srpskom kalendaru, u 7519. godini. Ja ne znam da li su Srbi narod najstariji, ali je činjenica da smo se do 1.600. godine slu?ili najstarijim kalendarom, ka?e Jovanović.

On dodaje da je po predanju, na mestu na kojem je podignut kip boga Vida trebalo je da bude izgrađen Divljanski manastir, koji se nalazi na nekoliko kilometara od tog mesta.Međutim, ono ?to bi graditelji tokom dana izidali, vile su tokom noći preme?tale na mesto gde se sada nalazi manastir, pa je zbog toga i preme?ten - ka?e Jovanović.

Svake godine u Vidovu u buduće biće odr?avane akademije na kojima će govoriti eminentni domaći stručnjaci iz nauke i kulture sa ciljem očuvanja jezika i identiteta na?eg naroda (23. 06. 2011)

Od fukare sam pobegao iz Beograda

Kao filozof koji je zalutao u novinarstvoi novinar koji je prebegao u čobaniju Dragan Jovanović na posletku zrači onim to ovo prokleto zanimanje i zanimacija prokletih prvo uzme čoveku - mirom! Mihailo Medenica obiao je na Staroj planini poslednju NIN-ovu istinsku legendu, čoveka koji je vazda pisao uz vetar, pisao uz vetar i kome od Beograda nedostaje samo espreso.

Nekada davno, u zemlji dalekoj, na Pejčovskim livadama, ispod planine a iznad palanke, ne ?ive?e niko do - sam Bog, i čopor kurjaka. I samo jedan čovek, stvoren po liku boga kojeg nije priznavao, slaveći drugog, kojem nije bio ni nalik... Osoben. Samotnjak. Drčan i krotak, kako mu se prohte. Sede brade pu?tene u ?pic i sede kose vezane u kotur na potiljku. Da, i najplavljih očiju poklonjenih starcu jer be?e u godinama kad tako ne sjaje i plave se...

Čovek be?e prognanik iz velikog grada u međurečju Save i Dunava, najvećeg u zemlji dalekoj. Bi čuven pisar i van zidina grada, onih koje je u koraku preskočio be?eći od sebe - sebi! Na Pejčovske livade, u Vidovo, ispod planine a iznad Palanke. U obo?enu jeres i obezbo?enu veru...U veru boga Vida, drugog do njega nemamo, sve ostalo nam je nametnuto, pa i Isus kao tuđin da ga slavimo kao svojeg, satirući svoje, za ?ta su najkrivlji Nemanjići izvr?iv?i najveći genocid nad Srbima, po principu: trećinu pobiti, trećinu pokrstiti, a trećinu raseliti, koji je kasnije i Paveliću postao mustra za 'rad' sa Srbima", rečju podseća na Dragana Jovanovića, jednako sedobradog i sedokosog čoveka koji je vazda pi?ao uz vetar, pisao uz vetar i tvrdoglavo stajao na vetrometini ubeđen da od Dragana Jovanovića sigurnije zavetrine nema.

Nije ga potkazao, ali mu vi?e nije mogao verovati, predugo ga je lagao da će pobeći iz grada i potra?iti onog Dragana čiji su koreni u zemlji koja ne rađa, a plodnija je od asfalta koji bogato rađa - fukaru!

E, od fukare sam i pobegao iz grada! Nisam mogao vi?e da istrpim Beograd, a ni on mene! Muka mi je bilo od raznih ?e?elja, Milo?evića, Dra?kovića i ovovremenske bande pred kojom smo ustuknuli dozvoliv?i da od Srbije naprave pačavru kojom gazde iz EU bri?u pod, ba? kao ?to vi?e nisam mogao da podnesem tajkune i takozvanu intelektualnu elitu koja ne vidi dalje od nosa i novčanika", stojimo usred stada, slu?ajući otuđenog sedobradog tribuna, ?arplaninci kidi?u na vetar ?to nosi miris ?umokradica...

Jeste, usred stada pojebljivih ovaca i nezaja?ljivog ovna oteglih muda. Stojimo na brabonjcima, u lo?i Draganovog amfiteatra planinske akademije nauka i čobanske umetnosti.

Čobanin, tako da me predstavite! Ne novinar u penziji i kolumnista NIN-a, već ponosni čobanin skromnog stada i brđanin po ubeđenju! Trideset godina sam grozničavo pripremao ovo bekstvo od besmisla grada, i evo me, napokon, u smislu zabiti. Dragan Jovanović se odjavio sa spiska stanara, nema vi?e povratka u Beograd, sad imam svoje stado, nisam vi?e deo ničijeg", zableja vuneni kru?ok gurajući se uz svog "Mojsija", kadrog da ih izvede iz vekovnog ropstva predrasude da je pas čovekov najbolji prijatelj. Psi laju i kad jaganjci utihnu...

Jedino ?to mi od grada nedostaje jeste espreso. Zbog njega katkad siđem do Bele Palanke, odr?ao sam kratke seminare po kafićima kako da mi ga pripreme, tresnem ga u dva srka i nazad bogu Vidu", na ?poretu punom drva, pod drvetom, sa sulundarom kao dimnjakom Draganovog Titanika, il' Nojeve barke, zagoreva ručak... Valjaće za pro?drljive kerove. Sprema ih za borbe s vukovima. Bilo ih je do Vidovdana. Sad na planini kolju katunska stada. Sići će s prvim snegom, kad ovan za sobom ostavi trag onog lengera među zadnjim nogama...

Testamentom sam ostavio amanet da me sahrane tu između kuće i boga Vida. Da me spale, zapravo, i ostave na miru ba? tu gde sam napisao. Aj da se neko drzne da ne ispuni", polegasmo u lige?tule, nedaleko od Vida svevidećeg i tu?-kabine.

Tri plastične fla?e vode i komad crepa na sagoreloj travi - planinski djakuzi. Struje ima o olujnim noćima, kad gromovi tresnu u krov na dve vode...

Zavr?io sam 12. roman "Niče iz Guče", evo, premijerno ću vama pročitati kraj... - jo? jedared je ko Torovim maljem udario na sve u ?ta verujemo, ali barem to principijelno čini, čitavog ?ivota odbijajući da mu krst bude krst koji će poneti...Zato i jesam ma?tao o ovome, ?iveći za dan kada ću sve oterati u pizdu materinu i u klompama poći za ovcama u ispa?u. Na ovo je Niče mislio kada je izrekao onu "Čovek je biće stvoreno da prevaziđe samog sebe"

Dole, malo ni?e odavde, jeste moj arhineprijatelj, otac Serafim! Poručio mi je da će mi sru?iti boga Vida, a ja njemu da se neće dobro provesti uradi li to. Crkvu smatram mo?da i najvećim zlom koje je zadesilo ovaj narod, ali izrazito po?tujem pokojnog patrijarha Pavla, koji je zaustavio progon i linč kada sam početkom devedesetih izdao, kako ka?u, kontroverzni i jeretički roman '?itije Savino'". Jo? da je to jedina kontroverza u ?itiju ovog raba Vidovog, sve?teničkog unuka i sina pilota RAF-a, pa i nekako, ali ni ove 7520. godine gospodnje ne namerava da svoje vetrenjače ostavi na miru.

Da, to je po starom srpskom kalendaru, koji su nam takođe ukrali i podmetnuli ovaj kao kukavičje jaje. Na stranu sad to, nego uz sve ?to radim, posvećen sam i dokazivanju teorije da je arijevska rasa poreklom sa Balkana, koju zastupa i ruski akademik Kljusov, ne pristajući da se odreknem te odrednice samo zato ?to ju je Hitler zloupotrebio i izbagatelisao! Ba? kao ?to postoje Semiti, crvena rasa, ?uta, crna, postoji i bela - arijevska rasa, poreklom ba? s Balkana, za ?ta su moje prodorne plave oči i specifična građa najočigledniji dokaz. Ne sme se obustaviti traganje za istinom samo zato ?to je jedan ludak zloupotrebio ne?to u propagandne svrhe. Ja jesam arijevac, i to s ponosom ističem, jer u tome nema ničeg lo?eg, a pogotovo ne degradirajućeg i opasnog po druge." Dakle, Srbija među ?ljivama, arijevac među ovcama, a mi između osećaja prezira i divljenja.

To valjda i karakteri?e velike ljude, ili barem one koji se trude da se izdignu nad stadom - srećni ste ?to niste kao oni, a dali biste sve da budete ba? takvi, zanavek blagosloveni ?to nikada nećete biti ni nalik. Ne volim fabričku rakiju i te epitafe na etiketama, zato i ne nazdravljam u debeloj hladovini. Na lige?tulima. Lenjo gledam kako mi Tara odnosi patiku. Mrzi me da ustanem, neće daleko, znam, suvi?e smrdi...Vidi? ono ve?alo i ra?anj?! E, to mi je za lopove, uhvatim li ih da mi opet kradu Taru." Pomenuta je jedna od tri ?arplaninca s prijavom prebivali?ta u ju?noj Srbiji. ?tene, već koliko jagnje, svojevremeno ukradeno Draganu na dva dana...

Tra?io sam je i na?ao u selu kod Ciganina koji ju je ukrao, a koji će se vrteti na onom ra?nju ako opet poku?a tako ?ta! On ili ko god pomisli da je Tara javno dobro." Čeka li i mene sudbina prasca ako mala manjka od derivata patike? Vid mi je svedok da je sama tra?ila đavola koji drema u kineskoj kopiji američkog sranja, molim! Na stranu sve ?to se ovoj zabradeloj kontroverzi na dve noge mo?e spočitati, ne mogu se osporiti dela koja će ga nad?iveti i kada ko suvarak sagori na utrini između kuće i totema prognanog bo?anstva: 12 knjiga koje su ustalasale Srbiju ko kamen bačen u ?abokrečinu, nemerljivo novinarsko delo, kolajne zaslu?ene za čovekoljublje i humanizam, kao i verovatno najznačajnija stvar koju je za ?ivota učinio - Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, koji je napisao i progurao na usvajanje u nekada?nju saveznu skup?tinu dr?ave koja se raspala kao atom...

Osnivač sam i Zelene stranke, nekada?nji kandidat na predsedničkim izborima kao takmac Slobodanu Milo?eviću '91. godine, kada sam ga potukao u čak ?est op?tina, ?to za tada?nje prilike i jeste 'čak'." Ko zna, mo?da Sloba ba? sad iz nekog nebeskog socijalističkog separea gleda kako Dragan gospodari svojim stadom, razgrće drob ?ivotu bacajući pred nas pone?to od iznutrica, čeka vukove na megdan i brine da ovan ne oče?e jaja o koprivu...

Kao filozof koji je "zalutao" u novinarstvo i novinar koji je prebegao u čobaniju, Dragan Jovanović na posletku zrači onim ?to ovo prokleto zanimanje i zanimacija prokletih prvo uzme čoveku - mirom!

Zaboravite na priču o Draganu Jovanoviću, izbeglici iz međurečja prljavih voda i najvećeg grada jedne zemlje daleke, nije vredan ni slova. Ovo je pomen njemu, dat od od najobičnijeg čobanina, nevelikog stada i jo? nejakih kerova. Krotki sedobradi namćor zapravo nije nikada ni postojao. To je tek legenda o zemlji dalekoj, na Pejčovskim livadama, ispod planine a iznad palanke, gde ne ?ive?e niko do-sam Bog, i čopor kurjaka.

I samo jedan čovek, stvoren po liku boga kojeg nije priznavao, slaveći drugog, kojem nije bio ni nalik... I ovnu sa mudima bika. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je zlonamerna, a zapamtite da Vid sve vidi... Ne tra?ite Dragana, naći će on vas, u svakom od vas. Kao crnu ovcu stada, kad čovek u vama zaćuti, a čovek u vama vrisne...