ŽITIJE SAVINO OD BOGUMILA MONAHA

Apstrakt - Pogledaj video - Poruči

• ODLAZAK NEMANJE U MONAHE    *ŽITIJE SAVINO OD BOGUMILA MONAHA (IZVOD) PRVI DIO*   priredio i preveo sa staroslovenskog V.P. Popović arh. namesnik belopalanaćki   Štamparija »Sv. Car Konstantin« Niš, 1939. godina   "Nemanja opet sazva sabor u Rasu i Stefana za vladara ustoliči jer sin mu i kaza:  “Skloni mi se sa prestolja da te ne sklanjam”,  a ovaj starac jalovi tako i postupi. No stiže opet pogan govor protiv bogumilske vere da drži, kao onomad prvi put i na istom mestu kad objavi progon bogumilski.   I da li i opet da kažem da mi i oca ubi taj sluga Sotonin kad već odbegoh za Svetu Goru. I sada Nemanja, pod stare dane, dumaše da država mu slabi zbog bogumilske vere što se uhvati u narodu, a ne zato sto sin mu Stefan i Vukan se za presto glodjahu i satrapi istočni i zapadni služaHu..."   "... na Saboru Stefan jošte jednom održa govor protiv bogumilski vuci sto hristijansko mu stado raznose, te tako spremaše novi pokolj i pomor naroda raskog i serbskog.   A Stefan osiljen od Grka naredi ocu i materi svojoj da se zamonaše da ih ne gleda po dvor njegov da stari Nemanja mu ne zasmeta u dvorske rabote mutne. I Nemanja ojadjen zamonaši se, u Studenicu, a i ženu u monahinje otposla..

• Ukratko o knjizi ''Zitije Savino od bogumila monaha''   Pored nekoliko odavno poznatih žitija Sv. Save Nemanjića, manjih i većih, u prošloj deceniji je publikovano sasvim nepoznato i dugo skrivano »Žitije Savino od Bogumila Monaha«, apokrifno-bogumislki spis nastajao krajem XII i početkom XIII veka a možda i nesto kasnije, njegov prepis. Srpski prevod sa staroslovenskog slučajno je 1986. pronasao poznati novinar NIN-a Dragan Jovanović, priredio ga za štampu i objavio u Beogradu 1995. godine.   Vojislav Popović Priredjivač je u svome predgovoru, ukratko, saopštio vrlo zanimljivu priču o sudbini i originala i prevoda, u čiju se verodostojnost, ne bi moglo posumnjati. Priredjivač »Žitija«, gospodin Dragan Jovanovic je slučajno imao priliku da na kratko vidi original »Žitija Savinog« od Bogumila Monaha u Parizu 1986. godine kao i što je nešto kasnije slučajno otkrio srpski prevod toga spisa, koji je uradio njegov, tada već pokojni, deda Vojislav P. Petrovic, arhijerejski namesnik belopalanacki.Jovanović je srednjovekovni rukopis video u stanu ruskog emigranta Lava Remizova, profesora na Kolez de Frans. Ubrzo iza toga, na Uskrs (1986) taj Remizov je ubijen u Jerusalimu, nožem, u po bela dana, ispred Crkve Isusovog groba. Iz ruku mu je tada oteta torba u kojoj je bilo »Žitije Savino«, koje je bio poneo na ekspertizu kod čuvenog stručnjaka za stare spise dr Adama Singera.   Nije prošlo dugo, u julu iste godine nekoliko listova je gotovo istovremeno objavilo da se prodaje »Žitije Savino« od Bogumila Monaha. A na prodaju ga je nudio upravo taj dr Adam Singer. Iako je hteo da rukopis otkupi jugoslovenska vlada, Jovanović je u tome zakasnio. Navodno, original rukopisa je prodat – i gubi mu se svaki trag. Ali se radoznalom novinaru ipak posrećilo jer je slučajno, sasvim neocekivano pronasao u divljanskom manastiru Sv. Dimitrija, u podnozju Suve planine, blizu Bele Palanke, srpski prevod »Žitija Savinog od Bogumila Monaha«, koji je uradio njegov»deda« po majci Vojislav Popović 1936. (a umro je 1964). I priredjivačev deda je sasvim slučajno otkrio u manastiru, nakon neke poplave, ovo zitije bogumilsko, napisano na staroslovenskom i podosta oštećeno. Providjenje ga je u snu upozorilo da ne bi smeo da uništi to žitije bogumilsko, iako je jeretičko, već da ga prevede, što je on i učinio. Pred Drugi svjetski rat iznenada se pojavio u manastiru Sergej Remizov, otac Lava Remizova, emigrant, učen i uman Rus, ekspert za bogumilstvo. Ispostavilo se da je upravo zbog toga spisa i došao u Belu Palanku. Po njemu, to je prepis iz XIV veka. Belopalanacki arh. namesnik mu je dao “Žitije Savino” na čitanje, ali se on ubrzo izgubio nekuda i nikad mu ga nije vratio. Sa njim je “Žitije divljansko” stiglo u Pariz. O tome je on ostavio i “pismo ispovesno”. Vojislav P. Popovic, arh. namesnik je, uoči rata, pokušao da svoj prevod objavi. Knjiga je bila odštampana i zabranjena, a tiraž uništen. Sačuvan je jedan primerak. Želeci da posle osam vekova “Žitije Savino od Bogumila Monaha” stigne do čitalaca, noseći teret odgovornosti, Dragan Jovanović, a prevodiočev unuk, odlučio je i uspeo da objavi srpski prevod ovoga jedinstvenog Žitija. Priredjivač je, izmedju ostalog, želeo da u delikatnom vremenu, u kome se spis pojavio, da svome narodu otvori oči i spremi ga za katarzu: “Jer, dok se ne otvori priča o nemanjićkim progonima bogumila u Srbiji u XII veku ništa se ne može objasniti, niti shvatiti šta nam se to, do dan danas, desava.