Trudnoća sa sobom donosi niz fizioloških promena, a koža je jedan od organa na kojem se te promene najbrže primete. Pored karakterističnog sjaja usled pojačane vaskularizacije, veliki broj trudnica se suočava sa dermatološkim izazovom poznatim kao melazma u trudnoći (hloazma) ili kolokvijalno trudničke fleke.
Procenjuje se da melazma pogađa veliki broj trudnica, prema dostupnim dermatološkim izvorima i do oko dve trećine. Iako je reč o benignom i isključivo estetskom problemu, pojava tamnih mrlja na licu može uticati na samopouzdanje.
Šta je melazma i zašto nastaje za vreme trudnoće?
Melazma se manifestuje u vidu simetričnih, jasno ograničenih tamnosmeđih ili sivkastih mrlja. Najčešće se javlja na regijama lica koje su najizloženije sunčevoj svetlosti: na čelu, jagodicama, nosu i iznad gornje usne (tzv. centrofacijalni uzorak).
Glavni faktori za nastanak melazme su:
• Hormonski disbalans: Tokom trudnoće dolazi do naglog skoka nivoa estrogena i progesterona, koji stimulišu melanocite (ćelije koje proizvode pigment) i povećavaju njihovu osetljivost. Povišen nivo melanocit-stimulišućeg hormona u trećem tromesečjudodatno intenzivira ovaj proces.
• UV zračenje: Hormoni postavljaju podlogu, ali ultraljubičasto zračenje je primarni okidač. UV zraci prodiru u kožu i direktno stimulišu melanocite na pojačanu proizvodnju pigmenta. Bez izlaganja suncu, melazma se retko razvija u punom intenzitetu.
• Genetska predispozicija: Osobe sa tamnijim fototipom kože (fototip III i IV po Ficpatriku) imaju prirodno aktivnije melanocite, pa su podložnije ovoj vrsti hiperpigmentacije.
Klinička slika i važnost praćenja promena na koži
Iako su trudničke fleke prepoznatljive, dermatolozi naglašavaju važnost diferencijalne dijagnostike. Pod uticajem istih hormona, u trudnoći može doći do potamnjivanja već postojećih mladeža ili pojave novih lezija.
Kako sprečiti i ublažiti trudničke fleke
Kada je u pitanju hiperpigmentacija u trudnoći, prevencija je efikasnija od bilo kog tretmana. S obzirom na to da su mnogi agresivni sastojci za izbeljivanje (poput hidrohinona i retinoida) kontraindikovani tokom trudnoće i dojenja, fokus mora biti na doslednoj zaštiti.
- Dosledna primena SPF preparata (čak i u hladu)
Krema sa visokim zaštitnim faktorom (minimalno SPF 30, idealno SPF 50+) je bazični korak nege.
• Širok spektar zaštite: Birajte preparate koji štite i od UVA i od UVB zraka. UVA zraci prodiru kroz staklo i oblake, pa koža trpi oštećenja i u hladu ili u zatvorenom prostoru.
• Mineralni filteri kao bolji izbor: Za trudnice se posebno preporučuju kreme sa mineralnim (fizičkim) filterima poput cink-oksida i titanijum-dioksida. Oni stvaraju barijeru na površini kože i odbijaju svetlost, a stopa njihove sistemske apsorpcije je vrlo niska. - Mehanička zaštita (šeširi sa širokim obodom)
Topikalni preparati nisu dovoljni ako je koža direktno izložena suncu. Nošenje šešira ili kapa sa širokim obodom pruža fizičku senku i smanjuje UV zračenje koje dopire do lica. Naočare za sunce sa UV filterom su takođe preporučljive za zaštitu predela oko očiju. - Izbegavanje direktnog sunca
U periodu između 10 i 16 časova UV indeks dostiže svoj maksimum. Trudnicama se savetuje da u ovom periodu ograniče boravak na otvorenom. Ako je izlazak neizbežan, preporučuje se kretanje senovitim rutama i obnavljanje SPF kreme na svaka dva sata.
Bezbedni i kontraindikovani sastojci za negu kože u trudnoći
| Bezbedni sastojci (preporuka) | Sastojci koje treba izbegavati |
| Vitamin C — antioksidans, blokira sintezu melanina | Retinoidi / retinol — derivati vitamina A, rizik po plod |
| Azelaična kiselina — inhibira tirozinazu, bezbedna u trudnoći | Hidrohinon — visoka stopa sistemske apsorpcije |
| Glikolna kiselina u niskim koncentracijama (do 10%) | Salicilna kiselina u visokim koncentracijama / hemijski pilinzi |
| Mineralni SPF (cink-oksid, titanijum-dioksid) | Hemijski filteri pod sumnjom za endokrinu disrupciju (oksibenzon) |
Da li trudničke fleke nestaju nakon porođaja?
Za većinu žena prognoza je optimistična. Nakon porođaja, kada se nivoi estrogena i progesterona vrate u fiziološku normalu, melazma obično počinje spontano da bledi u periodu od nekoliko meseci do godinu dana.
Ipak, kod određenog procenta žena pigmentacija može ostati trajno prisutna. U tom slučaju, tek nakon završetka perioda dojenja, može se pristupiti intenzivnijim dermatološkim tretmanima kao što su hemijski pilinzi, laserska terapija ili primena potentnijih topikalnih depigmenata.
Do tada, pravilna edukacija, fotoprotekcija i osluškivanje potreba sopstvene kože ostaju najbolji saveznici svake trudnice.
