|
Verovatnoća
da se zarazite sifilisom nakon polnog odnosa sa zaraženom osobom je
jedan prema dva - naročito kada se radi o sifilisu u ranom
razvoju. Kada se bolest prenese (kontakt sa ranom ili čirom), sto
ili više sićušnih organizama, zvanih triponemes, prođu
kroz kožu. Posle samo pola sata pređu u limfne čvorove u
preponama, a sledećeg dana u krvotok odakle se distribuiraju po
celom telu. Prođe otprilike tri nedelje dok telesni odbrambeni
mehanizam ne počne delovati protiv njih. Prvi simptom sifilisa je
čir (prišt) na vagini ili penisu (mada se ponekad može pojaviti
na usnama ili anusu kao posledica oralnog ili analnog kontakta). Potom
se oko prišta oblikuje tvrdo tkivo. Prišt postaje bezbolan čir
ili rana iz koje kaplje tečnost i konačno zarasta,
ostavljajući ožiljak, za šta treba obično oko tri
nedelje.
|
|
|
Većina
ljudi obrati se doktoru kada se pojavi rana; doktor će uzeti uzorak
tečnosti iz rane i pogledaće da li su otekli limfni
čvorovi na preponama. Doktor potom izvodi i test krvi kako bi
utvrdio da li su se stvorila antitela u organizmu. Prenos sifilisa na
nerođeno dete događa se putem placente (posteljice). Pomoću
testa krvi, uradjenog u prvih deset nedelja trudnoće, može se
dijagnostikovatii bolest kod majke pre nego što se prenese na dete -
prenos se ne događa pre dvadesete nedelje. Majka se može lečiti
penicilinom i roditi potpuno zdravo dete
|
|
|
Mogućnosti
lečenja ranog sifilisa penicilinom ili drugim antibioticima su
vrlo dobre, a moguće je lečiti čak uznapredovalu
bolest. Dnevne inekcije penicilina (zajedno sa probenecidom koji održava
visok nivo antibiotika u krvotoku) daju se tokom otprilike deset
dana, ili se jedna doza injektira u mišić. Ljudima koji
su alergični na penicilin daju se zamenski antibiotici. Uzročnik
sifilisa je bakterija Treponema pallidum, iz porodice spiroheta. T.
pallidum je patogena treponema, i za nju je karakteristično da
se ne može videti običnim, svetlosnim mikroskopom. Treponeme
su jako osetljive na uticaje spoljašnje sredine, tako da ih brzo
ubija vrućina, hladnoća, dezinficijensi.
|
|
Tok
sifilisa se može podeliti po fazama u tri različita stadijuma:
primarni (inicijalni), sekundarni (rezolutivni) i tercijarni
(destruktivni). Klinička slika. Nakon 2-3 nedelje
inkubacije bolesti, na mestu ulaska treponeme u organizam nastaje
primarni afekat. Promena je najčešće smeštena na spoljnim
genitalnim organima muškarca i žene. Primarni afekt se pojavljuje u
obliku bezbolne promene u obliku papule koja se za dan-dva raspada.
Baza papule se raspada, dok ivice postaju sve tvrđe. Tako
nastaje ulcus durum (ili tvrdi čankir). Ivice ulkusa su uvek malo
izdignute, a pod pritiskom se oseća na tom mestu otvrdnuće.
Tvrdi čankir traje oko mesec dana posle čega spontano
nestaje. Uz primarni afekat uvek nalazimo i uvećane limfne čvorove
koji su uz to i tvrdi i elastični, međusobno podeljeni,
pokretni u odnosu na podlogu. Kao rezultat rasipanja treponema po
celom organizmu putem krvi i limfe nastaje rezolutivni stadijum
sifilisa. Ovaj stadijum bolesti javlja se dva meseca nakon infekcije i
obeležen je opštim i kožnim simptomima.
Simptomi na koži. Generalizovani limfadenitis počinje se
razvijati pre pojave egzantema (osipa). Roseola syphilitica primaria
(prvi sifilitični egzantem) je jedini sigurni sifilistični
osip. Primarna sifilistička roseola je makulozan osip,
simetrično raspoređen, Osipi ne moraju biti simetrično
raspoređeni, a morfe mogu biti različite veličine i
oblika, najčešće su to papulozni osipi, ali mogu biti i
makule.
Vrlo važan u dijagnostici bolesti je tamnocrveni makulozni osip na
dlanovima i tabanima (palmoplantarni sifilid).
Condylomata lata (široki kondilomi) su papulozne promene
karakterističnog izgleda (relativno velike i plosnate papule)
|
|
|
Opšti
simptomi sekundarnog sifilisa obeleženi su pojavom umora, noćne
glavobolje (cephalea nocturna), bolovima u dugim kostima (dolores
osteocopi), mišićima i zglobovima. Povišena telesna temperatura
može biti prisutna. Stadijum latentnog sifilisa karakteriše
nepostojanje subjektivnih i objektivnih znakova bolesti. Jedini način
dokazivanja bolesti su pozitivni serološki testovi. Ovaj stadijum
sifilisa karakterišu promene koje dovode do destrukcije tkiva. Smatra
se da do razaranja tkiva dolazi reaktivacijom bolesti u područjima
gdje su zaostale treponeme koje nije uništio imunološki mehanizam.
|
|
|
Promene
se javljaju obično 3-5 godina od primarne infekcije i obično
su vezane uz pad imuniteta u organizmu. U podlozi destruktivnog
stadijuma stoje granulomi (granulomatozna upala). Promene na koži i
sluznicama. javljaju se kao tuberozni sifilid i kao gume. Tuberozni
sifilidi su grupe čvorića veličine 0,5 cm. Ako
egzulceriraju onda ih karakterše tuberoulceroserpinginozni
sifilidi. Gume su veći čvorovi, veličine 1 cm, koji su
smešteni duboko u koži, koji u svojoj evoluciji rastu, srašćuju
sa kožom, omekšaju i na kraju prazne na površinu putem fistula.
Tercijarni sifilis može zahvatiti i krvne sudove (mesaortitis
syphilitica i kao posledica toga aneurizma aorte), kosti i CNS (tabes
dorsalis, progresivna paraliza). Otprilike 3-7% nelečenih slučajeva
razvija sliku neurosifilisa
|
|
|
Konatalni
sifilis je oblik bolesti koji nastaje kod dece tako što treponeme pređu
sa zaražene majke na plod preko placente. Uzorci za dijagnostiku
treponema mogu biti: bris površinskih lezija, tečnost, retko
delovi tkiva i krv za serološka istraživanja. U novije metode spada
korištenje tehnike PCR-a (Polymerase Chain Reaction) čime je moguće
otkriti male količine DNA u različitom materijalu. Treponemski
testovi dokazuju antitela specifična za treponemske antigene.
Treponemski testovi postaju pozitivni tek posle početnih simptoma
infekcije, a titrovi ostaju visoki u latenciji i nakon terapije.
|
|
|
a)
FTA-ABS-test (Florescent Treponemal Antibody-Absorption Test) je
standardni test indirektne imunofluorescencije (pozitivan je u 70-90%
slučajeva).
b) hemaglutinacijski test blede treponeme je test pasivne
hemaglutinacije; eritrociti se oblažu treponemama, zbog čega u
kontaktu sa antitreponemskim antitijelima dolazi do hemaglutinacije.
c) imobilizacijski test blede treponeme temelji se na svojstvu
antitreponemskih antitela da usporavaju i otežavaju kretanje treponema.
d) reakcija vezivanja komplementa (RVK) u kojoj je antigen T. pallidum
iz testikularnih lezija kunića
|
|
Prvi
simptomi sifilisa mogu proci nezapazeno zato sto su veoma blagi i
spontano nestaju. Inicijalni simptom je cir; obicno je to bolna
otvorena rana koja se pojavljuje na penisu ili oko vagine. Takodje se
moze pojaviti i blizu usana, anusa ili na rukama. Ako se ne leci,
sifilis moze konacno dovesti do ozbiljnog ostecenja srca i centralnog
nervnog sistema. Bolest moze trajati godinama. Penicilin ostaje
najefikasniji lek za lecenje ljudi sa sifilisom.
Izazivač
sifilisa (luesa na latinskom) je bakterija Treponema pallidum. Od ove
bolesti najčešće oboljevaju žene starosti od 20-24 i muškarci
od 35-39 godina. Područja gde se razvija ova bakterija su
genitalije, vagina, anus, rektum, usne i usta. Razvija se kroz
nekoliko faza: inkubacioni period traje do 3 nedelje, formiranje
„tvrdog šankra (promena na koži koja je jasno ograničena i
tvrda i koja se vrlo često i ne primeti - ovo stanje traje 4-6
nedelja, nakon koga se šankr potpuno povlači), treća faza
traje i do 2 godine kada dolazi do izraženih promena na koži
(javljaju se osip na koži u predelu stomaka ili promene na sluzokoži
u vidu pigmentisanih polja na penisu, anusu, ustima), i poslednja faza
koja je bez simptoma u toku nekoliko godina pri kojoj se razvija
sistemska infekcija (treponema najčešće napada nervni
sistem - neurolues, kardiovaskularni sistem - kardiolues ili kožu i
kosti). Ova bakterija lako prolazi kroz posteljicu, tako da sa majke
lako prelazi na plod - kongenitalni sifilis. Prenosi se svim vrstama
polnih odnosa. Ne može se preneti preko pribora za ishranu, korišćenjem
istog bazena, kade, daske za toalet i garderobe.
Prevencija:
-
pravilna
upotreba lateks kondoma,
-
retka
promena seksualnih partnera,
-
obavezne
redovne zdravstvene kontrole.
|
|
