"NIČE IZ GUČE"

Apstrakt - Poruči

• „Niče iz Guče“

  Roman „Niče iz Guče“ je, malo je reći, uzbudljiva priča o agronomu Mladenu Đ. Protiću iz Guče, inače, učesniku balkanskih ratova i jedan od onih koji su preživeli „srpsku Golgotu“ kroz Albaniju. Poslat na oporavak u Nicu, gde se zalečio od bolesti, g. Protić se zapošljava u Srpski Crveni krst u Bernu (Švajcarska). Tu, pak, otkriva da Nikola Pašić, predsednik srpske vlade u izbeglištvu krade robu iz magacina Crvenog krsta i, preko fiktivne jevrejske firme u Londonu, tu robu namenjenu Srbima prodaje - austrougarskoj vojsci!? Plašeći se da će ga g. Protić raskrinkati Pašić uspeva da ga smesti u – ženevsku ludnicu! U ludnici g. Protić stupa u vezu sa predstavnicima „Tajne Srbije“ od kojih doznaje da su oni potomci onih srpskih bogumila koji su, bežeći od nemanjićkih progona, stigli, čak, do švajcarskih Alpa te da su oni i osnovali Lozanu i Ženevu. Tu u ludnici upoznaje se i sa Ničeovim delima i postaje i ničeanac. Po završetku Velikog rata g. Protić je iz ženevske bolnice prebačen u zagrebačku ludnicu. Na intervenciju kralja Aleksandra iz ludnice je prebačen u kućni pritvor s čime se ne miri. Pritom, pokušava da u beogradskoj štampi pokrene Pašićevu „Bernsku aferu“, ali ulazi u rat i sa SPC tvrdeći da su Nemanjići „ćivutske sluge Vatikana“ te da je i danas cela Evropa u „kandžama judeomasona“. Pokreće svoj liste „Nebeska Sila“. Na vezi je i sa bogumilima iz Skoplja od kojih saznaje da je Isus, ustvari, naš čovek, Rista iz Ohrida...i da nije razapet u prvom veku nove ere, već, u devetom!? Naravno, g. Protić biva ekskomuniciran iz Srpske pravoslavne crkve. Dočekao je i Titov režim s kojim je, takođe, bio u sporu. Sahranjen je van groblja u Guči. Na njegovom grobu osvanuo je – bogumilski stećak.